Sija mesec na tvome čelu,
smeju se zvezde u oku tvome,
nocno nebo na tvome telu,
usnulom nežno u naručju mome.
Ležiš tiho ovde i spavaš
ne plašis se mraka i tišine,
daleko ti si od svetovnog jada
sto ove noći pleše nad nama.
A pitam se lutko ako umrem noćas
kad stigne me ova ukleta sena
da li ćes suzu pustiti tada
da li ćeš žaliti što me nema. Nastavite sa čitanjem
Castellum 