Zaboravljeni
Svelo se sve na dva-tri grama,
na dve-tri reči,
misli otrcane,
fraze u vazduhu
i reči izlizane,
želje neispunjene…
Svelo se sve na dva-tri sata
na ulazak i izlazak
kroz ta mala vrata,
na zdravo, na ćao
kako si i gde si,
šta ima novo
i nevažne vesti.
A gde smo mi, na ljubav zaklinjani
a gde smo mi, izdani, prognani
mi smo zaboravljeni…
Svelo se sve na susret iz nehata
na tudjem polju bez druga i brata.
A gde smo mi što smo se kleli?
A gde smo mi što mnogo smo smeli?
Nas su vetrovi odneli…
Na lažne susrete i neiskrene priče
na dva stranca što jedno drugom sliče
zar smo na to spali?
Mi što besmo i sudbina i nada
jedno drugom vera u ljubav i brata
mi, što smo se na večno prijateljstvo zaklinjali.
Bež’ te sivi oblaci… neću da se ženim
Pa dokle bre više ljudi? Ostavite me na miru! Neću da se ženim i tačka!
Eto bliži mi se 26-ti rođendan i počeli su da stežu obruč oko mene. Gde god da se pojavim, a da su pristuni moja porodica, ili njeni pridružni i dopisni članovi, odvija se određeni splet okolnosti, pitanja i konstantacija koji je već lagano počeo da me izluđuje. Pročitaj više »
Like this:
Sjaši kurta da uzjaši murta… ili demokratija na srpski način
Pre nekoliko dana krenuo sam kući sa svog radnog mesta, (ko bi rekao da ne živim od pisanja na Castellumu) i naravno zaglavim se u gradskoj gužvi. Bio sam zaustavljen u svom pokušaju da se domognem doma svog, od strane mora nekih ljudi koji su kretali u pravcu Trga republike i nosili neke transparente, zastave i majice sa imenom stranke koju podržavaju.
(Neću navesti koja stranka je u pitanju jer su mi sve podjednako ogavne i dalji tekst se može primeniti, uz male izmene, na svaku.)
Posle izvesnog vremena uspem da izađem iz prepunog autobusa, sav oznojan i nervozan i odlučim da dam sebi malčice oduška. Odlučio sam da zaustavim nekoga od pristalica političke partije na čiji su miting svi hitali i da ga zamolim da odgovori na par pitanja za Castellum blog. Hteo sam samo da mu postavim par pitanja i da vidim da li uopšte zna odogvor na njih. Nisam imao ni najmanju nameru da nekoga isprovociram, ali na moju veliku žalost nisam uspeo. Ipak, da krenemo redom. Pročitaj više »
Like this:
Ja bih da živim
Odlazim
Vrlo često i ko zna kuda,
Daleko od ovog dosadnog sveta.
Negde, u zemlju raznih čuda,
Daleko tamo, gde ne prolaze leta.
Bežim
Prestravljena i užasnuta svim:
Životom ovim dosadnog tona,
I njegovim besmislom svim.
Ja idem tamo gde su sreće zvona.
Lutam
Bez svesti, ovim odvratnim svetom.
Ja tražim samo ljubav i sreću!
Samo njih ja smatram metom,
Novac i bogatstvo – to ne tražim. Neću!
Molim
I Boga i sve druge sile
Za život u sreći taj,
I molim za trenutke lepe i mile,
I za zagrljaj njegov i u oku sjaj.
Preklinjem
Za ljubav i zdravlje i mir!
To je sve što tražim, dajte mi bar to.
Jer, mnogo me plaši ovaj crni vir
Koji moje biće u se vuče svo!
Vapim
Uzmite mi pamet, uzmite mi sve!
Znanje, svest i um
Ako su oni cena zarad sreće te
Ja hoću sreću – uzmite mi razum!
Uzmite, pomozite, pre nego što odem
Nekamo, negde, ko zna kuda
Daleko od ovog dosadnog sveta.
Negde u zemlju raznih čuda,
Daleko tamo, gde ne prolaze leta.
Like this:
Ko je ovde lud?
Mesecima mi nije radio tv. Sada bi moji prijatelji rekli da sam ga razmagnetisala nekim svojim unutrašnjim silama, jer neretko se glanc novi aparati kvare posle samo jednog kontakta samnom. Uvek se slatko nasmejem kada sa drugaricom prepričavam svoj tronedeljni boravak u njenom stanu. Setimo se uvek kako me je molila da ne prilazim frižideru jer je skupa popravka. Njena molba je apsolutno bila na mestu jer za nedelju dana, koliko sam bila kod nje, pokvario joj se kompjuter, fotoaparat i mobilni telefon, milim da je čak i gps u automobilu pokazivao smetnje u mojoj blizini. Ako na sve to dodamo i da sam uspela da joj zapalim šerpu na glanc novom šporetu i par sijalica koje su eksplodirale, njena molba ima smlisla. Ostao joj je samo frižider. Trudila sam se da mu što manje prilazim i ako nisam verovala u njenu teoriju da se aparati kvare u mojoj blizini. Pročitaj više »
Kako uništiti nešto sivo
Sunce je počelo da se penje uz horizont. Polako ali sigurno stara zvezda budila je grad. Počele su nove dnevne pripreme. Mnoga ogledala prikazivala su pospana lica svojih vlasnika. Napolju oživeli su zvuci po ulicama stvarajući simfoniju. Ružičasto jutro za jedne, sivo za druge. Beton se polako grejao i trpeo svoje. Sve se vrtelo u začaranom krugu.
Grad se promenio do podneva, pustio je svoje najjače ratnike na odmor za ručak. Pročitaj više »
Like this:
-
Komentari
-
autori
-
